Jevrejski kalendar – veza prošlosti, sadašnjosti i budućnosti
Jevrejski kalendar je lunarno-solarni sistem koji kombinuje kretanje Meseca i Sunca. Osnova mu je mesečev ciklus, dok se povremeno dodaje prestupni mesec kako bi se uskladio sa solarnom godinom i godišnjim dobima. Po jevrejskom računanju vremena, trenutno se nalazimo u 5785. godini od stvaranja sveta
Jevrejski kalendar je lunarno-solarni sistem koji kombinuje kretanje Meseca i Sunca. Osnova mu je mesečev ciklus, dok se povremeno dodaje prestupni mesec kako bi se uskladio sa solarnom godinom i godišnjim dobima. Po jevrejskom računanju vremena, trenutno se nalazimo u 5785. godini od stvaranja sveta
Kako funkcioniše?
Svaki jevrejski mesec počinje pojavom mladog Meseca (Roš Hodeš) i traje 29 ili 30 dana. Godina obično ima 12 meseci, ali se svakih nekoliko godina dodaje i prestupni mesec Adar II da bi se praznici zadržali u svojim prirodnim sezonama — posebno Pesah, koji mora biti u proleće.
| Mesec | Značaj i praznici |
|---|
| Tišri | Početak nove godine – Roš Hašana, Dan pokajanja – Jom Kipur, radost Sukota i Simhat Tore |
| Hešvan | Mesec bez praznika, često zvan i „tihi Hešvan“ |
| Kislev | Svetlost Hanuke greje zimu |
| Tevet | Dan sećanja i posta – 10. Tevet |
| Ševat | Tu BiŠevat – praznik drveća i života |
| Adar | Veseli Purim i slavljenje života |
| Nisan | Pesah – priča o slobodi koja traje do danas |
| Ijar | Sećanja, ponos i prolećne radosti – Dan nezavisnosti Izraela |
| Sivan | Šavuot – vreme kada primamo Toru |
| Tamuz | Početak perioda žalosti |
| Av | Tisha B’Av – dan sećanja na razaranja, ali i snova |
| Elul | Mesec introspekcije i pripreme za novi početak |
Elul Mesec duhovne pripreme pred Roš Hašanu
Zašto je važan?
Jevrejski kalendar ne služi samo za računanje vremena — on je temelj svih verskih obreda, praznika i običaja. Određuje datume svetkovina, postova, ali i ličnih i porodičnih događaja, poput venčanja, bar micve ili godišnjica smrti (jahrtzeit).
Zanimljivosti – Da li ste znali?
⭐ Jevrejski dan počinje zalaskom sunca, a ne u ponoć, pa se Šabat i svi praznici dočekuju uveče.
⭐ Kalendar je star preko 3.000 godina i predstavlja jednu od najstarijih tradicija koja se kontinuirano koristi.
⭐ Roš Hodeš je nekada bio veliki narodni događaj — vatre su paljene na planinskim vrhovima da bi se objavio početak novog meseca.
⭐ Prestupna godina se javlja 7 puta u 19-godišnjem ciklusu i dodaje se mesec Adar II kako bi Pesah uvek ostao u proleće.
⭐ Praznici su povezani sa prirodom i sezonom — Pesah u proleće, Šavuot u rano leto, Sukot u jesen — čuvajući vezu naroda sa zemljom i ciklusima prirode.
⭐ Kalendar je čuvar identiteta — vekovima je povezivao Jevreje širom sveta, bez obzira na mesto i okolnosti.