Jevrejski praznici – svetkovine vere, istorije i zajedništva
Jevrejska tradicija obuhvata brojne praznike koji su ne samo verski događaji već i živopisni izrazi istorije, kulture i porodičnih vrednosti. Svaki praznik ima svoje jedinstvene običaje, hranu, molitve i simboliku, čineći jevrejski kalendar dinamičnim i duboko smislenim. U ovom tekstu istražujemo najvažnije jevrejske praznike, njihovo poreklo i načine na koje se danas slave.
1. Šabat – Dan odmora i duhovnog obnavljanja
Šabat, sedmi dan u nedelji, je temelj jevrejskog verskog života. Prema Tori, Bog je stvorio svet za šest dana, a sedmog dana se odmarao – stoga i Jevreji Šabat posvećuju odmoru, molitvi i porodičnom zajedništvu.
Tradicije i običaji:
- Paljenje sveća – Žena domaćinstva pali najmanje dve sveće pre zalaska sunca, simbolizujući svetlost i mir.
- Kiduš – Blagoslov nad vinom koji označava početak Šabata.
- Hala – Pleteni kolač koji predstavlju manu koju su Jevreji primali u pustinji.
- Zabrana rada – Ne vrše se svakodnevne aktivnosti poput kuvanja, vožnje ili korišćenja elektronike, kako bi se dan posvetio duhovnosti.
Šabat se završava ceremonijom Havdale, gde se koriste mirisne začine i posebna sveća kako bi se simbolično razdvojio sveti dan od radne nedelje.
2. Roš Hašana – Početak jevrejske godine
Roš Hašana (“Glava godine”) obeležava početak jevrejskog novog godine i prvi od “Dana straha” (Jamim Noraim), perioda pokajanja koji kulminira na Jom Kipur.
Ključni elementi:
- Duvanje u šofar – Rog od ovna ili antilope čiji zvuk podsjeća na poziv na samoprepoznavanje.
- Taslih – Ritualno bacanje mrvica hleba u vodu (simbol odbacivanja grehova).
- Slatka hrana – Jabuke umočene u med i pita sa pekmezom od hurme (tejglah) kao želja za “slatkom” godinom.
3. Jom Kipur – Dan pomirenja
Najsvetiji dan u jevrejskoj godini, Jom Kipur, je dan posta, molitve i pokajanja. Prema tradiciji, na ovaj dan Bog odlučuje o sudbini svakog čoveka.
Običaji:
- 25-satni post – Bez hrane, pića, kupanja i kožne obuće.
- Belina – Mnogi nose belu odeću kao simbol čistoće.
- Molitve u sinagogi – Posebno čitanje “Kol Nidre” na večer praznika.
4. Sukot – Praznik šatora
Sukot traje sedam dana i podseća na vreme provedeno u pustinji nakon izlaska iz Egipta.
Tradicionalne aktivnosti:
- Gradnja suke – Privremeni šator sa krovom od lišća kroz koji se vide zvezde.
- “Uzimanje četiri vrste” (Arba minim) – Drveni štapovi, palmina grana, vrba i etrog (vrsta citrusa) koje se drže tokom molitve.
5. Hanuka – Praznik svetlosti
Hanuka slavi pobedu Makavejaca nad helenističkim tlačiteljima i čudo ulja koje je gorelo osam dana umesto jednog.
Načini proslave:
- Paljenje hanukije – Svaki dan se dodaje po jedna sveća (ukupno osam).
- Igra drejdl-a – Igra sa četvorostranim vretenom.
- Tradicionalna hrana – Latkes (krompiruške) i sufganijot (krofne) pržene na ulju.
6. Purim – Praznik radosti i spašavanja
Purim se zasniva na biblijskoj Knjizi o Esteri i slavi spas Jevreja u Persijskom carstvu.
Karakteristike:
- Čitanje Megile (Knjige o Esteri) – Svaki put kada se pomenu imena zlikovca Hamana, deca lupaju petardama.
- Maska – Ljudi se maskiraju kao likovi iz priče.
- Pokloni i milostinja – Slanje poslastica prijateljima (mišloah manot) i davanje siromašnim (matanot laevjonim).
7. Pesah – Praznik slobode
Pesah traje sedam (u Izraelu) ili osam dana (u dijaspori) i slavi izlazak Jevreja iz Egipta.
Glavni rituali:
- Sederska večera – Obrok sa čitanjem Hagade, priče o izlasku iz Egipta.
- Jedenje maca – Nekvasanog hleba koji podseća na žurbu prilikom bekstva.
- Četiri čaše vina – Simbolizuju četiri obećanja oslobođenja.
8. Šavuot – Daranje Tore
Šavuot, koji dolazi 50 dana nakon Pesaha, slavi primanje Tore na planini Sinaj.
Tradicionalne prakse:
- Noćno učenje Tore (Tikun Leil Šavuot).
- Mlečna hrana – Sirnice, blince, čizkejk (zbog simbolike “mleka i meda”).
Zaključak: Živa tradicija kroz vekove
Jevrejski praznici nisu samo verske ceremonije – oni su most između prošlosti i sadašnjosti, očuvanje identiteta i način da se porodice okupe. Kroz rituale, hranu i priče, svaka generacija prenosi vrednosti vere, istorijsku svest i radost zajedništva.
Ako želite da saznate više o jevrejskim običajima ili organizujete proslavu, slobodno nas kontaktirajte!